Солињанин Иве спасава сестрину част 0001    Бол болује Солињанин Иве 0002    Од грознице, бола немилога: 0003    Од кости му месо отпадало, 0004    Кроз кости му мухе пролићале, 0005    Кроз ребра му трава проницала, 0006    Кроз чело му пролазило сунце. 0007    Бол болује девет годин’ дана, 0008    По Солина бише помислило, 0009    Да је Иве давно погинуо. 0010    То се чудо надалеко чуло, 0011    То се чуло у земљу арапску, 0012    До никаква црна Арапина, 0013    А кад чује црни Арапине, 0014    Па га ето, курбе, на Солине: 0015    На Солине пење чадорине, 0016    Па сазива Солињане младе: 0017    „Бора вами, Солињани млади! 0018    Је ли кога породила мајка 0019    И је ли га задојила мликом, 0020    Нек изајде мени на мегдане, 0021    Оли сада, оли већ никада!” 0022    Позивље их црни Арапине 0023    Ма би Тома, ал га нема дома, 0024    Ма би Лука, ал га боли рука, 0025    Ма би Јуре, поша’ у бандуре, 0026    Ма би Иве, ал је оболио. 0027    Сад га није, тко би излазио 0028    И с Арапом мегдан учинио. 0029    Обећају мите и дарове, 0030    На дан овцу и младу дивојку: 0031    Све Солинке редом изредио 0032    Редња дође Иванове секе. 0033    Цвили цура, под перчин му пуја, 0034    Па Ивану суза долетила, 0035    Па је Иван секи бесидио: 0036    „О Анђушо, драга секо моја, 0037    Откле врила вода долетила, 0038    Ол је искра од врућега огња, 0039    Па је она мене опалила?” 0040    А Анђуша брату одговара: 0041    „Бора теби, мој рођени брате, 0042    Није искра од врућега огња, 0043    Нит је врила вода долетила, 0044    Него суза од лица мојега.” 0045    Па је Иван секи говорио: 0046    „А што цвилиш, ка ти је невоља? 0047    Оли ти је помањкало хлиба, 0048    Оли ти је помањкало платна, 0049    Ол ти немоћ моја додијала, 0050    Ол ти рујно помањкало вино. 0051    Ол-но ти је вриме од удајбе?” 0052    Па Анђуша брату одговара: 0053    „Бора теби, мој рођени брате, 0054    Нит је мени помањкало хлиба, 0055    Нит ми рујна помањкало вина, 0056    Нит ми била помањкало платна, 0057    Нит ми немоћ твоја додијала, 0058    Нит је мени од удајбе вриме, 0059    Него цвилим ради Арапина, 0060    Гди је доша’ тамо на Солине, 0061    На Солину разапе чадора, 0062    Па зазивље Солињане младе 0063    Да изађу њему на мегдане. 0064    Ма би Тома, ал га нема дома, 0065    Ма би Лука, ал га боли рука, 0066    Ма би Јуре, оша’ у бандуре, 0067    Би ти, Иве, ал си оболио. 0068    Сад га нема, тко би излазио 0069    И с Арапом мегдан учинио. 0070    Давају му мито и дарове 0071    На дан овцу и младу дивојку: 0072    Сав се Солин редом изредио, 0073    Сад је редња, да ја к њему пођем. 0074    Зато цвилим и невоља ми је.” 0075    Онда Иван секи одговара: 0076    „Ништа зато, моја секо драга, 0077    Ти се шетај у мермер-камару, 0078    Па избери риде невезене, 0079    Свежи мени у рамену руке, 0080    Па се шетај до сандука твога, 0081    Па избирај свилене мараме, 0082    Свежи мени болест око главе, 0083    Па се шетај до сандука мога, 0084    Па избери пет стотин’ цекина. 0085    Ја ћу поћи, драга секо моја, 0086    Ја ћу поћи црном Арапину, 0087    Да ти не би обљубио лице. 0088    Па се шетај у долње подруме, 0089    Избер’ мени притила дорина, 0090    Мећи на њег, што је за јунака!” 0091    Кад Анђуша брата разумила, 0092    Па се шета у мермер-камару, 0093    Па избира риде невезене, 0094    Свеже брату у рамену руке; 0095    Па се шета до сандука свога, 0096    Па избира свилене мараме, 0097    Свеже брату болест око главе; 0098    Па потражи пет стотин’ цекина, 0099    Да јој Арап не обљуби лица; 0100    Па се шета у долње подруме 0101    Па избере дебелог дорина. 0102    Брата меће коњу на рамена, 0103    У руке му додавала ћорду. 0104    Отолен се Иван подигнуо, 0105    Прико поља с коњем ударио. 0106    То га гледа црни Арапине, 0107    Па сам собом Арап проговара: 0108    „Боже мили, велика ти хвала, 0109    Велика је привара на свиту, 0110    Да је Иван болом оболио 0111    И да-но је давно преминуо, 0112    А ето га, курба га родила, 0113    А ето га мени на Солину.” 0114    Прид њег Иван с коњем долетио, 0115    За узду му Арап коња прими, 0116    Говори му црни Арапине: 0117    „Да си здраво, Солињанин Иве! 0118    Хајде да се напијемо вина!” 0119    Ал говори Солињанин Иве: 0120    „Нисам доша’, да вина пијемо, 0121    Нег сам доша’, да мегдан д’јелимо.” 0122    Тргне ћордом, одсиче му главу, 0123    Пак је веже у свилну мараму, 0124    Пак полети пут свога Солина. 0125    Кроза Солин кад је пролазио, 0126    Кантуни су од куле падали 0127    Од хитрости млађана јунака. 0128    Пак бесиди Солињанин Иве: 0129    „Бора вами, Солињани млади! 0130    Свима вам је црни Арапине, 0131    Свима вам је обљубио секе, 0132    Богме моје ни видио није!”